Beograd, grad za sva vremena

Beograd, dinamičan i užurban grad. To je Beograd kakvog ga danas poznajemo i kakav utisak ostavlja dok poslom „trčimo“ od Terazija ka Zelenom vencu… Haotičan, dok panično u kolima ulazimo na kružni skver Slavija, savremen i moderan dok stojimo na eskalatorima Ušća ili Delta City-ja…
Ovo je ukratko opisana Beogradska svakodnevica ali, ako odvojite koji sat vremena ili ako ste turista koji je ovde došao da bi upoznao ovaj grad, upoznaćete jedno drugačije lice i jedan nestvaran svet prepun znamenitosti kako kulturnih tako i istorijskih, mesta na kojima se odigravala istorija i događaji koji su promenili Evropu i svet.
Lepe fasade, neobične građevine kao i lepa i nasmejana lica beograđana koji važe za dobre i uljudne domaćine. Dobrodošli u Beli Grad!

Izvor: viabalkans.com

Veličanstveni Grad Beograd, grad modernog duha i vremena sa istorijom i tradicijom dugom sedam hiljada godina! Prvi stanovnici Beograda su oni iz doba praistorijske Vinče, 4.800 godina pre nove ere. Glavni grad Srbije postao je 1405. godine.

     „…došavši, nađoh najkrasnije mesto od davnina, preveliki grad Beograd, koji je po slučaju razrušen i zapusteo,  sazdah  ga i prosvetih presvetoj Bogomateri.“
Despot Stefan Lazarević
(pri proglašenju Beograda za prestonicu 1403. godine)

Tokom svoje duge istorije rušen je i paljen do temelja čak 60 puta i uvek se, poput Feniksa dizao iz pepela još lepši i veličanstveniji. Otuda i dolaze sve te maske i lica Beograda koga je teško prepoznati na slikama i razglednicama prošlih vremena.

Današnji Beograđani su ljudi otvorenog srca i kosmopolitskog duha koji će vas dočekati širom raširenih ruku.

Polazna tačka od koje će svaki turista krenuti u obilazak Beograda svakako je veličanstvena tvrđava Kalemegdan. Baš ovde, na Kalemegdanu i podno njega rodio se Beograd koji nije oduvek nosio svoje današnje lepo ime. Naime, grad je oduvek imao kameleonske sposobnosti da se prilagodi svakom novom vladaru. Kako likom, tako i imenom, pa je bivao: Singidon, Singidunum, Alba, Alba Gracea, Wiessenburg, Castel bianco, Fehervar, Veligradon, Belgrados Poleos… Već iz ovih naziva da se zaključiti prisustvo romanskog, germanskog, ugarskog, grčkog i slovenskog uticaja.

Kalemegdan je kuturno-istorijski kompleks kojim dominira veliki park i tvrđava pozicionirana na visokom grebenu iznad ušća Save u Dunav. Na najvišem platou na tvrđavi nalazi se statua „Pobednik“ (The Victor), simbol grada. „Pobednik“ je delo velikog hrvatskog vajara Ivana Meštrovića a interesantna je priča kako je dospeo baš na ovo mesto. Naime, po prvobitnom planu trebao je biti postavljen na glavnom gradskom platou, Terazijama ali, budići da je go, „k’o od majke rođen“, društvo beogradskih dama glasno se pobunilo protiv ove „sramote“ tako da je završio „daleko“ na Kalemegdanu, svom svojom „sramotom“ okrenut ka Zemunu i izdignut na previsok postament kako bi „bruka“ bila što manje vidljiva.

Na Kalemegdanu se nalazi još mogo lepih i značajnih spomenika a najinteresantniji su spomenik zahvalnosti Francuskoj podignut u znak prijateljstva Francuske i Srbije. Spomenik prikazuje skulpturu Marijane u pokretu koja drži mač, što simboliše Francusku koja juriša u pomoć Srbiji. I ovaj spomenik je rad Ivana Meštrovića. Nedaleko odavde nalazi se i fontana „Borba“

U okviru Kalemegdanske tvrđave nalazi se i Beogradski zoo vrt koji je po okruženju u kom se nalazi jedinstven u svetu. Takođe, jedinstven je i po svojim stanovnicima poput retkih belih lavova i sl. Ovde se još nalazi i zamak u kom se nalazi vojni muzej. Ipak, najveću impresiju na Kalemegdanu ostavlja šetnja promenadom iznad reke Save od francuske ambasade do statue pobednika sa panoramskim pogledom na Novi Beograd i Zemun.

Sa glavnog ulaza u park Kalemegdan pogled puca pravo duž čuvene Knez Mihailove ulice. Ova ulica je centralna gradska „štrafta“, pešačka zona kojom dominiraju knjižare, butici svih vodećih svetskih brendova kao i kulturne i naučne institucije poput Srpske akademije nauka i umetnosti, Biblioteke grada Beograda, Filozofskog fakulteta Beogradskog univerziteta, zadužbine Nikole Spasića čija fondacija je svojevremeno bila veća od Nobelove kao i mnogih drugih škola odnosno visokoškolskih institucija. Ovde se nalazi veliki broj kulturnih centara kao što su: Francuski kulturni centar, British council, Geteov institut i Nemački kulturni centar, Španski kulturni centar i Institut Servantes…
Na Knez Mihajlovu se nadovezuje Trg Republike kojim dominiraju zdanja nacionalne opere i teatra i Narodnog muzeja koji čuva umetnička blaga od neprocenjive vrednosti i važnosti za srpsku i svetsku kulturu i umetnost. Ovde se čuva i original prve ćirilične knjige na srpskom jeziku, Miroslavljevo jevanđelje.
Na uglu Trga republike i Knez Mihailove ulice nalazi se prodavnica suvenira „Beoizlog“ koju vam preporučujemo i turistički informativni centar.

Dalje, hodajući Knez Mihailovom dolazimo do „nulte tačke“ – Trg Terazije kojim dominira velelepno staro zdanje hotela „Moskva“ i čuvena „Terazijska česma“. Terazijski plato često zvan i Terazijska terasa je karakterističan po svojoj poziciji u centru starog grada odakle „puca“ pogled preko Save na Novi Beograd. Terazije, osim što su veliki gradski trg, one su i mesto svih važnih i sudbinskih dešavanja u gradu predstavlja sinonim za Beograd. Štaviše, često se termin „Terazijski“ koristi kao sinonim za „Beogradski“ (Terazijski Crnogorci npr.).

Liniju Knez Mihajlove od Terazija ka Slaviji nastavlja da prati ulica kralja Milana. U kralj Milanovoj se nalazi tzv. Terazijski dvorski kompleks koji sačinjavaju dva stara kraljevska dvora dinastije Obrenović. U Starom dvoru nalazi se gradska kuća a u tzv. Novom dvoru radno mesto predsednika države, čuvena adresa „Andrićev venac br.1“.

Sledeća značajna građevina je palata „Beograđanka“, prvi soliter i centru grada. „Beograđanka“ je svojevremeno važila za najveću robnu kuću na Balkanu. Sagrađena je sedamdesetih godina po projektu arhitekte Branka Pešića. Ovde je i zgrada Studentskog kulturnog centra. Neobiča građevina koja ponajviše podseća na zamak. između SKC-a i Beograđanke nalazi se zanimljiva zgrada koju beograđani zovu „Kluz“, inače poklon carske Rusije Kraljevini Srbiji.

U ovoj ulici posebnu pažnju obratite na zgradu Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Ovo pozorište egzotičnog imena uživa veliki ugled u svetu zahvaljujući svojim umetničkim dometima i predstavama. I sama zgrada pozorišta je čudna i neobična a njena fasada ilustruje jednu zanimljivu priču. Naime, prvobitna fasada bila je ukrašena karakterističnim ukrasnim detaljima i skulpturama nagih žena i muškaraca. Kasnije, komunističe vlasti i nadolazeći socrealizam učinili su da ova „nakazna“ fasada bude prekrivena novom u stilu socrealizma. Kasnije je došla i treća fasada a potom, prilikom rekonstrukcie 80-tih godina fasada je urađena tako da otkriva sve tri predhodne. Posle velikog požara koji je krajem devedesetih potpuno uništio ovu zgradu, izgrađena je nova koju krase dve fasade. Prva je rekonstukcija prvobitne sa ornamentima i skulpturama a preko druge je staklena koja simloliše prvobitnu pokrivenost ali i novo vreme i nove trendove u građevinarstvu

U Kralj Milanovoj ulici nalazi se i niz drugih javnih i značajnih građevina kao što su: palata „Devanha“, Vukova zadužbina, zgrada sedišta predratnog osiguravajućeg društva Asikuracioni Generali, palata Atina, zadužbina Sime Igumanova Prizrenca i mnoge druge.

Linijom Knez Mihajlove preko Terazija i Kralj Milanove preko Slavije nastavlja se Svetosavska ulica na čijem kraju se poput krune izdiže hram svetog Save, Drugi po veličini pravoslavni hram na svetu. Sagrađen je simbolično na mestu gde su uništene mošti ovog velikog nacionalnog svetitelja i prosvetitelja. Poseban doživljaj predstavlja harmonija njegovih zvona koja svakoga dana, tačno u podne, zvone čuvenu melodiju svetosavske himne. Vračarski plato, na kojem se nalazi hram je prostrani zeleni trg sa velikim travnatim površinama i egzotičnim biljkama, cvećem i rastinjem. Ovde se nalazi i zgrada nacionalne biblioteke, velika fontana i spomenik Karađorđu.

Ovo je i više nego dosta za jednu dnevnu pešačku turu a ako vam nije bilo dovoljno nastavite „večernju“ turu nakon pauze. Upoznajte boemski noćni život Beograda na Skadarliji ili „fenserski“ u čuvenoj ulici Strahinjića bana.

Hinterlasse eine Antwort

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind markiert *

*

Du kannst folgende HTML-Tags benutzen: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>