Nemački Ustav

Savezna Republika Nemačka je zasnovana na načelima slobode i demokratije. Ali trebalo je da prođe dugo vremena da bi se postiglo sve ono što garantuje Ustav ove zemlje.

Izvor: Deutsche Welle

Posle katastrofe „Trećeg rajha“, ideje vodilje nacionalnosocialističkog režima Adolfa Hitlera, u Nemačkoj je 1945. ponovo uspostavljena demokratija. Odmah je sastavljen provizorni Ustav.

Nemački Ustav

Nemački Ustav je osnovno pravo

U Zapadnoj Nemačkoj je 1949. usvojen Ustav koji je i dan danas na snazi. To je trebalo da bude prelazni konstitutivni akt, sve dok se Zapadna Nemačka ponovo ne ujedini sa novoosnovanom drugom nemačkom državom – Nemačkom Demokratskom Republikom (NDR), odnosno Istočnom Nemačkom. To se desilo 3. oktobra 1990, a kao privremeno rešenje, ujedinjena Nemačka usvojila je prelazni Ustav kao jedinstveni. Na njemu se zasniva poredak Nemačke.

Pouke iz istorije: nikad više totalitarni režim

Osnovni zakon, između ostalog, štiti slobodu pojedinca i njegovo dostojanstvo. Taj zakon garantuje jednakost svih pojedinaca pred pravdom, bez obzira na rasu, poreklo, jezik ili veru. Državna moć je, osim toga, potčinjena strogoj kontroli primenom principa podeljene nadležnosti. Nemačka neće nikada više pasti u zamku diktature.

Najviše državno telo, Bundestag - plenarna sala

Osnovana je federativna država na tri principa: savez i zemlje dele političku moć i zajedno usvajaju zakone. Postavljene su barikade protiv radikalnih i nedemokratskih struja: „sposobna demokratija“ zabranjuje osnivanje nedemokratskih partija.

Godine 1952. i 1956. je zabranjeno osnivanje radikalno-komunističkih partija. Štaviše, ne ulazi svaka stranka u skupštinu: partija koja je zastupljena u skupštini jeste ona koja je na izborima prešla cenzus od 5 odsto. To pravilo dozvoljava nemačkoj saveznoj skupštini, tj. donjem domu nemačkog parlamenta – Bundestagu, da bude stabilan.

Izgradnja nove Nemačke je dovela do izvoznog udara

Podela moći, osnovni zakoni i demokratija dobile su i posmatrača: Savezni ustavni sud Nemačke. Taj sud kontroliše zakone, odnosno to da li su utemeljeni u Ustavu i on pomaže svakom građaninu da ostvari svoja prava i slobodu. Savezni ustavni sud Nemačke dugo je bio međunarodni unikat, te je bio kopiran širom sveta, kao što je na primer ustav Španije.

Višepartijskim sistemom do političkog kompromisa

Predizborna atmosfera, septembar 2005.

 Političke stranke preuzimaju na sebe rešavanje društvenih sukoba i mobilizaciju građana da glasaju na saveznim parlamentarnim i pokrajinskim izborima.

U Nemačkoj postoje dve narodne partije: konzervativna narodna partija CDU/CSU i socijal-demokratska partija SPD. U saveznoj i pokrajinskoj skupštini su, međutim, zastupljene i druge partije: liberalna i zelena stranka bore se za svoje ideje, a tu je i levica.

Društvene interese štiti politički sistem preko raznih udruženja, sindikata i interesnih grupa.

Povezani tekstovi

Hinterlasse eine Antwort

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind markiert *

*

Du kannst folgende HTML-Tags benutzen: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>